Nepomireni | Not Reconciled

Text

[The text is a accompanying segment of lecture and film screening ÔÇťNot Reconciled ÔÇô Generational ÔÇťshiftÔÇŁ and Historical NarrativesÔÇĘÔÇŁ that Doplgenger prepared within the project Naming IT War. Text ÔÇťNot ReconciledÔÇŁ was published in Bulletin for self-education and social issues.]

 

Boško Prostran

Nepomireni **

(ÔÇťSamo nasilje poma┼że tamo gde nasilje vladaÔÇŁ)*

 

Zapadna Nema─Źka (Savezna Republika Nema─Źka) nastala je posle poraza i podele Nema─Źke Tre─çeg rajha, kao ÔÇťkapitalisti─Źka sestraÔÇŁ isto─Źne Nema─Źke okupirane od strane sovjeta. U dru┼ítvenim naukama ova novonastala zajednica predstavlja paradigmu koncepta socijalne dr┼żave blagostanja. Ona je bila sredi┼ínja zona hladnoratovskih previranja, ali i simbol klasnog mira. Bila je i polje testiranja socijaldemokratske ideje u okvirima liberalnog kapitalizma. Oslikavala je politi─Źku konstelaciju zapadnog sveta koji je prelazio put od obnove i razvoja do prosperiteta i ÔÇťekonomskog ─ŹudaÔÇŁ. Na tom putu isto─Źna sestra nije zaboravljana i nada o ponovnom ujedinjenju – kraju hladnog rata – nije nikada nestala. Kona─Źno, u novom reproduktivnom ciklusu, dve Nema─Źke se ujedinjuju, Berlinski zid pada. Na ru┼íevinama realnog socijalizma i obzorju nove Evrope, uporedo sa ja─Źanjem ideologije neoliberalizma, ni─Źu novi zidovi i podele. Rat nije prestajao – preme┼ítao se na druga podru─Źja.

Predo─Źeni proces je u konkretnom slu─Źaju Nema─Źke pojednostavljen, apstrahovan od pojedinih istorijskih turbulencija koje su potresale svet, ali je upotrebljiv za mapiranje reprezenatcije nema─Źkog identiteta u produkciji Novog nema─Źkog filma i to pre svega onog dela te reprezentacije vezanog za nacisti─Źku pro┼ílost. Koliko je taj deo bio samo trag, zazor, ili nemo─ç da se predstavi masovnim sredstvom komunikacije kakav je film? Koliko je bio deo prisilnog, a koliko dobrovoljnog zaborava? Gde i kako je ÔÇťiskakaoÔÇŁ i koje oblike zadobijao, od posleratnih do osamdesetih godina pro┼ílog veka. Kako se istorija prenosila? U bezbrojnim odgovorima na ova pitanja izdvaja se jedna pretpostavka: nepredstavivost nacisti─Źke pro┼ílosti u filmovima nema─Źkog novog filma bio je izraz nemo─çi da se ona ÔÇťpojednostaviÔÇŁ, ÔÇťsvedeÔÇŁ na sliku, da se defini┼íe i tako ÔÇťokameniÔÇŁ. Istorija se u ovim filmovima aktualizovala u savremenim dru┼ítvenim i politi─Źkim proceisma. Ona nije bila se─çanje, ve─ç podse─çanje. Posmatraju─çi istorijski tok kao materijalni proces, filmovi nisu pozivali na gri┼żu savesti za pro┼íle zlo─Źine, ve─ç isticali aktuelne probleme proiza┼íle iz njihovih senki.

Film kao dvadesetovekovna umetnost u totalitarnim re┼żimima biva tretirana kao totalna umetnost. Idiosinkrati─Źna je njena relacija sa ratom kao totalnom ─Źinjenicom. Jozef Gebels je jo┼í pre rata nacionalizovao proizvodne lance UFA-e (Universum Film AG) i pretvorio ih jedinstvene sklopove za proizvodnju oru┼żja i filmske tehnike. Nakon rata ve─çi deo tih proizvodnih lanaca ostao je na podru─Źju tada┼ínje Isto─Źne Nema─Źke i prema ÔÇťzapadnim gledi┼ítimaÔÇŁ nastavio je sa procesom proizvo─Ĺenja, tada sovjetske, ratne propagadne (DEFA – Deutsche Film-Aktiengesellschaft). U to vreme zapadnonema─Źka kinematografija je potpala pod uticaj ameri─Źke kulture. Dve sile, dve slike bile su u sukobu. I dok su isto─Źnonema─Źki propagandno-dokumentarni filmovi nedvosmisleno ukazivali na kontinuitet zapadnonema─Źkog establi┼ímenta sa nacisti─Źkim, filmovi na zapadnoj strani nisu bili u stanju da se probiju na sopstvenom tr┼żi┼ítu od koli─Źine holivudske produkcije koja je preplavila bioskope. Ameri─Źka administracija nije ┼żelela da ostavi nema─Źku publiku uskra─çenom za sve sjajne filmove koje je propustila da u┼żiva za vreme Tre─çeg rajha. Malobrojni i ÔÇťnejakiÔÇŁ doma─çi filmovi ┼żiveli su u zaboravu, eskapizmu i zavi─Źajnim temama (Heimatfilme). Koncept nacionalne kinematografije po prvi put je obelodanjen tek sedamnaest godina nakon rata, kada je nacionalna ekonomija stala na noge, a Zapadna Nema─Źka stekla mogu─çnost re-militarizacije. U Oberhauzenu 1962. godine mladi filmski autori potpisuju manifest sa ┼żeljom da pritiscima na dr┼żavu izmene pravila finansiranja filmova, organizacije proizvodnje i unesu kriti─Źke poglede na nema─Źko dru┼ítvo. Uz koncept nacionalnog filma uveden je i koncept autorskog filma. Formira se dr┼żavni savet za ÔÇťmladu nema─Źku kinematografijuÔÇŁ koji ima zadatak da finansijski podr┼żi prve filmove mladih reditelja. Kriti─Źari i istori─Źari prepoznaju tri zajedni─Źke karakteristike autora Nema─Źkog novog filma. Prvo, svi reditelji ro─Ĺeni su u periodu Drugog svetskog rata, odrastali u podeljenoj Nema─Źkoj i zbog toga mogu biti svrstani u ÔÇťgeneracijuÔÇŁ. Drugo, prema kriterijumima subvencionisanja i uslovima proizvodnje filmova, ÔÇťnovi filmÔÇŁ je bio koncipiran na zanatsko, sitno-preduzetni─Źkom modelu produkcije koja je omogu─çavala te┼ínju saradnju me─Ĺu autorima i visok stepen eksperimentisanja sa filmskom formom. I tre─çe, filmovi dele interesovanje za savremeni dru┼ítveni ┼żivot u Zapadnoj Nema─Źkoj, tragaju─çi istovremeno za novom doma─çom publikom. Najzastupljenije teme koje su i┼íle uporedo sa formalnim istra┼żivanjima filmskog medija su: ┼żivot i problemi radni─Źke klase (naro─Źito imigranata), terorizam i nacisti─Źka pro┼ílost.

Borba za prepoznavanje nema─Źkog novog filma nije tekla bez stalnih pregovaranja sa dr┼żavom, novonastalim tr┼żi┼ítem i regionalnim medijskim servisima. Posle uspeha prvih filmova pojedinih autora, (pre svega u inostranstvu), ponovo dolazi do krize produkcije. Nakon niza ÔÇťproma┼íenih investicijaÔÇŁ ispostavilo se da je preduslov za kontinuirano dr┼żavno subvencionisanje filmova bio, zapravo, tr┼żi┼íni uspeh filmova na doma─çim blagajnama, ┼íto uglavnom nije bio slu─Źaj. Publika je bila pod jakim uticajem komercijalnog ameri─Źkog filma, pa su pod pritiskom i autori morali pratiti trend ÔÇťlake zabaveÔÇŁ (npr. tinejd┼żerske komedije), ako su ┼żeleli kontinuitet proizvodnje. Televizija je uveliko bila konkurent filmskoj industriji i po─Źetkom sedamdesetih Novi nema─Źki film biva prinu─Ĺen da tra┼żi svoju publiku na malim ekranima. U naporima da se na svaki mogu─çi na─Źin zadobije doma─çe gledala┼ítvo, u─Źinjene su inovacije u smislu organizacije proizvodnje i distribucije filmova. Stvarale su se autorske filmske zadruge koje su poslovale sa regionalnim televizijama kojima je nedostajalo kvalitetnog sadr┼żaja. U sindikatima korporacija, me─Ĺu radnicima, organizovane su dru┼ítvene debate sa gostovanjima reditelja i projekcijama. Autori Nema─Źkog novog filma su od kulture zahtevali dru┼ítveni anga┼żman kakvu je ona (deklarativno) imala u socijalisti─Źkim zemljama. Poku┼íavali su da premoste narastaju─çi dru┼ítveni i kulturni jaz nastao iz potrebe da se zaboravi dvadeset godina istorije koja je stvorila prazninu popunjenu ameri─Źkom kulturnom industrijom. Odvajanje umetnika i intelektualaca od ┼żelja ÔÇťmasaÔÇŁ postajalo je sve vidljivije. Studentski pokret ┼íezdesetih nije uspeo u artikulisanju popularne progresivne estetike, pa su i fa┼íisti─Źki pokreti pretili da popune tu prazninu. Kao ┼íto je Margaret fon Trota navodila: ÔÇťOse─çali smo da postoji pro┼ílost zbog koje smo imali gri┼żu savesti kao nacija, ali o tome nas nisu u─Źili u ┼íkoli. Ako si postavljao pitanja, nisi dobijao odgovore.ÔÇŁ U jednom ispitivanju nema─Źkih tinejd┼żera iz 1970. godine, velika ve─çina nije znala ni┼íta o Hitleru osim da je bio ÔÇť─îovek koji je gradio autoputeveÔÇŁ. Krajem sedamdesetih Nemci su kona─Źno po─Źeli da se ÔÇťse─çajuÔÇŁ. Jedan od razloga su doga─Ĺaji koi su uznemirli nema─Źku javnost u jesen 1977. bila je sukcesivna razmena nasilja izme─Ĺu dr┼żave i pripadnika RAF-a (Rotte Army Fraction), melanholi─Źno ispra─çena u filmu grupe autora ÔÇťNema─Źka u jesenÔÇŁ (Deutschland im Herbst), koji su podsetili da unutra┼ínje sukobe u Vajmarskoj republici pred dolazak Nacionalsocijalisti─Źke partije (NSDAP) na vlast. Drugi doga─Ĺaj je emitovanje ameri─Źkog (NBC) televizijskog serijala o Holokaustu na zapadnonema─Źkoj televiziji 1979. godine. U prvom slu─Źaju politi─Źka kriza unutar zemlje javlja se kao ÔÇťpovratak potisnutogÔÇŁ u likovima i delima Andreasa Badera, Gurdun Enslin i Urlike Majnof. ÔÇťPovratak potisnutogÔÇŁ kao podse─çanje na ─Źinjenicu da su uto─Źi┼íta biv┼íih nacista upravo u najvi┼íim slojevima vlasti – pravosudnim i poslovnim sektorima zapadnonema─Źkog kapitalisti─Źkog sistema. Film Nema─Źka u jesen govori o tome kako je Zapadna Nema─Źka, ─Źiju su legitimnost doveli u pitanje mladi i inteligentni ljudi koji su sebe smatrali njenim taocima, bila spremna primeniti mere prinude koje su oti┼íle izvan samih granica legalnosti i ustavnosti. Iznose─çi na videlo ┼żivu istoriju, onu koja se odvijala na tragi─Źno podeljenom dru┼ítvenom telu Zapadne Nema─Źke, film postavlja krajnja pitanja politi─Źke legitimacije dr┼żave blagostanja u krizi iza koje se pomaljala korporativna policijska dr┼żava. Me─Ĺutim, nema─Źka javnost nije uspela da artikuli┼íe druga─Źiji politi─Źki prostor osim onog koji parazitira na gra─Ĺanima i zbog savr┼íene simulacije ga negira – na televiziji. Prikazivanje ameri─Źke mini-serije Holokaust podstaklo je zapadnonema─Źku kulturu da preispita nacisti─Źku pro┼ílost, uglavnom posmatraju─çi tu pro┼ílost kao daleku utvaru sa kojom se moralo raskrstiti radi socijalnog mira. Zapadna Nema─Źka ulazi u novi period spektakularizacije istorije ─Źime uspe┼íno potura pod tepih aktuelnost recentnih politi─Źkih pobuna i akutnu dru┼ítvenu krizu. Zapravo, u nizu dr┼żavnih televizijskih i filmskih produkata koji su usledili, terorizam i politi─Źko nasilje RAF-a bi─çe predstavljeno kao svesno prizivanje utvara iz pro┼ílosti i time dovedeno u direktnu vezu sa nacizmom i poslato na ÔÇť─Ĺubri┼íte zvani─Źne istorijeÔÇŁ. Sa druge strane, kapitalisti─Źki sistem svestan opasnosti apsolutnog potiskivanja, depolitizuje pripadnike RAF-a i njihove reprezentacije, sme┼ítaju─çi ih u pop-kulturnu industriju kao pobunjenu mladost zalutalu u pogre┼íne ideolo┼íke ruakvce.

Ispostavilo se da su film i televizija, izme─Ĺu ostalog, pomogli u izra┼żavanju (uvek problemati─Źnog) nacionalnog identiteta. Filmovi Nema─Źkog novog filma, uop┼íteno govore─çi, bili su proizvod dru┼ítveno-politi─Źkih procesa unutar Zapadne Nema─Źke, posebno tokom sedamdesetih u vreme vlade Socijaldemokratske partije. Proces se kretao od poricanja nacisti─Źke pro┼ílosti i konzumiranja ameri─Źke kulture preko tragi─Źne spoznaje o izostanku istinske denacifikacije i potrebe za prevrednovanjem jednog identiteta. Zatim, legitimiziranje predstave sopstvene pro┼ílosti od strane drugih dovelo je do kona─Źnog poku┼íaja razvijanja samoreprezentacije. Kada se sopstvena slika ocrtala, Nema─Źki novi film kao zapadnonema─Źki fenomen do┼żiveo je svoj kraj sa zvani─Źnim pomirenjem sa pro┼ílo┼í─çu, pripremom za ujedinjenje i ulaskom u novo doba vladavine neoliberalizma i evropske zajednice.

 

* Nepomireni ili “Samo nasilje poma┼że tamo gde nasilje vlada” (Nicht vers├Ânt oder Es hilf nur Gewalt, wo Gewalt herrscht) naslov je istoimenog filma rediteljskog para Sraub/Ije (Jean-Marie Straub/ Danielle Hulliet) iz 1965. godine ura─Ĺen kao brehtovska adaptacija romana Hajnriha Bela (Hainrich B├Âll) “Bilijar u pola deset” (Billard um halb zehn). Sam iskaz ÔÇťSamo nasilje poma┼że tamo gde nasilje vladaÔÇŁ predstavlja citat iz drame Bertolda Brehta “Sveta Joana” (Die Heilige Johanna der Schlachth├Âfe).

 

* * Tekst je prate─çi segment predavanja ÔÇťNepomireni – smena generacija i istorijski narativiÔÇŁ koje je Doplgenger pripremio i odr┼żao u okviru projekta Imenovati TO ratom. Tekst ÔÇťNepomireniÔÇŁ je objavljen u Biltenu za samoobrazovanje i dru┼ítvena pitanja, br.20/2013.

 

Attribution-NonCommercial-NoDerivs
CC BY-NC-ND

For non-commercial purposes, allows others to distribute and copy the article, and to include in a collective work (such as an anthology), as long as they credit the author(s) and provided they do not alter or modify the article.